Кnjiževna dela koje je Pupin objavio kao autor kao i monografije o našim srednjevekovnim manastirima koje su izdate uz Pupinovu inicijativu i pomoć, kao i osvrti na njih.

AUTOBIOGRAFIJA

„Priča Pupinovog života, kako ju je sam ispričao u svojoj autobiografiji, uzbudljiva je kao i bilo koje naučno otkriće, i otkriće je jedne od najšarmantnijih i najljubaznijih ličnosti HH veka.“

Lajon Fels, The Washington post, 1935.

Prvo izdanje Pupinove autobiografije From immigrant to inventor objavljeno je u Njujorku, septembra 1923. godine. Sledeće godine, 1924. knjiga je nagrađena Pulicerovom naradom.

Matica srpska pojavljuje se kao izdavač autobiorafije, u prevodu na srpski jezik, 1929, 1979. a zatim i 1997. godine.

„Milo mi je što od Vas čujem da Vam se prevod moje autobiografije dopada. Nemački prevod se sad štampa u popularnom izdanju, a i originalno amerikansko delo se takođe štampa u popularnom izdanju i namenjeno je amerikanskoj omladini. Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo jer sam moju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena. Neki odlomci iz nje ušli su u amerikanske udžbenike.“

iz pisma Idvorskom parohu, 29. maj 1930.

„Кnjiga ima dve interesantne strane. Nikada ranije nisam našao kompletnu priču o amerikanizaciji doseljenika, niti sam ikada pročitao tako jednostavno izlaganje o razvitku moderne nauke, napisano za one koji o njoj malo znaju, kao što sam to u ovoj knjizi našao. Međutim ova knjiga ima daleko veću vrednost. Izlaganje o njegovom životu u rodnom mestu kao čobanina

pisano je živim stilom koji se primiče najuzvišenijoj književnoj umetnosti.

Ovakav jednostavan i direktan metod odražava se i u najuzbudljivijim njegovim romantičnim momentima kroz celu knjigu.“

The Saturday Review, 1923.

„Ovo je knjiga koju treba čitati. Naročito treba da je čitaju mladi studenti, ne samo što će im razviti interesovanja za nauku, već što će ih upoznati sa jednom vrstom ličnosti vrednom da se takva uvek poželi“

The New Republic, 1923.