Fotografije, diplome, pisma, novinski članci i druga dokumenta koja se odnose na brojne aspekta Pupinovog plodonosnog života. Pun rad konzulata u Americi u vreme dok je Pupin bio konzul.

КAD SE SRPSКA ZASTAVA VIJORILA NAD BELOM КUĆOM

Jula 28. 1918. godine predsednik Vudro Vilson uputio je sledeću poruku američkom narodu, koja je pročitana širom zemlje i objavljena u svim većim listovima. Srpska zastava se vijorila nad Belom kućom i svim javnim zgradama glavnog grada.

Narodu Sjedinjenih država:

U nedelju 28. ovoga meseca pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata od strane Austro-Ugarske, bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od strane neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemenito je taj narod odgovorio.

Tako čvrsto i hrabro oduprli su se oni vojnim snagama zemlje deset puta većim od njihovog stanovništva i vojne moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. I pošto je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio skršen.

Premda nadjačani većom silom, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila je ostavila netaknutom njihovu čvrstu odlučnost da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Prikladno je da se narod Sjedinjenih američkih država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih ili velikih, da žive svojim sopstvenim životom i da biraju svoj sopstveni oblik vladavine, priseti načela za koja se Srbija viteški borila i propatila - onih istih načela za koja se zalažu i Sjedinjene Države, - i da se povodom ove godišnjice projavi, na odgovarajući način, njihovo ratno sudelovanje sa ovim ugnjetavnim narodom koji se tako herojski odupro ciljevima germanskih naroda da ovladaju svetom. Istovremeno, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase - Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji, sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na prikladniji način do u crkvama. I, zato, pozivam narode Sjedinjenih američkih država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju davanja izraza svoje podrške sa ovim podjarmljenim rođacima u drugim zemljama, i da prizovu blagoslove svemogućega boga na njih i na stvar za koju su se zalagali.

Vudro Vilson, predsednik
Bela kuća, 28. jula 1918. god.

Mihajlo Pupin napustio je zavičaj kao mladić, otisnuvši se na put znanja 1869. godine, stigavši prvo u Pančevo, a zatim preko Praga i do svoje druge domovine Amerike. Za sebe je govorio da je Srbin po rođenju, a Amerikanac po obrazovanju.

Na političku scenu među Srbima u Americi stupa 1908. godine. U tom trenutku, čovek već snažnog naučnog kredibiliteta, bogat i uticajan mogao je da se s velikom istrajnošću posveti mnogim izazovima srpskih nacionalnih pitanja, kao i građenju srpsko-američkih veza.

Mnoštvo teškoća čekalo je Pupina na ovom putu. Svi oni kojima interesi Srbije nisu odgovarali u teškim istorijskim trenucima, ali i pojedini Srbi kojima su sopstveni interesi bili značajniji od interesa naroda, napadali su ga i pokušavali da osujete njegove aktivnosti.

Uprkos svemu, njegova neumorna angažovanost dala je velike rezultate u organizovanju srpske imigracije, u lobiranju za važna pitanja Srbije tokom nekoliko decenija, u organizovanju srpske crkve u Americi, skupljanju humanitarne pomoći, brizi o dobrovoljcima.

Bio je osnivač, predsednik ili član mnogih srpskih nacionalnih organizacija, društava i udruženja. Organizuje srpske listove, drži tribine, vodi polemike u medijima sa svima koji su stajali na putu interesima Srbije. Bio je počasni konzul Srbije u Americi.